Lepa Dorotea je sa 18 dana ostavljena u Zvečanskoj, a onda je dobila poruku "Ti si kopile!": Majku je kasnije srela i pitala "Zašto?", a odgovor ju je dotukao!
Dodajte Kurir u vaš Google izborBol koju nose ostavljena deca ne prolazi - ona samo vremenom menja oblik. Nekada se utiša, nekada iznova zaboli, ali nikada ne nestaje u potpunosti. A kada se na to nadoveže i osećaj da istina nije bila onakva kakvom je predstavljena, rana postaje još dublja.
Upravo to je doživela Dorotea Despotović, koja je godinama kasnije, oči u oči sa biološkom majkom, dobila odgovor koji ju je zauvek obeležio.
- Pitala sam je: "Zašto si me ostavila?". Ona je rekla: "Ja tebe nisam ostavila, rekla sam da ću se vratiti." Međutim, potpisala je papir da me se odriče" - ispričala je Dorotea u emisiji na portalu wtfradio.rs.
Kako objašnjava, u procesu usvajanja takav dokument je neophodan.
- Majka mora da potpiše da se odriče deteta i da se otac ne zna. U suprotnom, mnoga deca ostaju u Zvečanskoj, jer majke kažu "vratiću se", a nikada se ne vrate.
Doroteina teška sudbina počela je još u prvim danima života. Kako je ranije ispričala, sa svega 18 dana ostavljena je, a potom smeštena u prihvatilište za decu u Beogradu - Zvečanska.
Sudbina joj se, srećom, brzo menja. Već sa tri meseca dobija porodicu.
- Usvojili su me divni ljudi. Ne oni biološki, već pravi roditelji - kaže Dorotea.
Od malena je znala da je usvojena. Roditelji su birali istinu umesto skrivanja, pa ta činjenica nikada nije bila tabu. Sa sedam godina pronašla je i papire o usvajanju, ali je, kako kaže, to nikada nije odredilo.
Sve dok jednog dana nije stigla poruka koja ju je pogodila pravo u srce.
- Pisalo je: "Ti ćeš zauvek biti kopile." - poruka je bila upućena od strane osobe koju je poznavala i koja je želela da je uvredi iskoristivši njenu najdublju ranu.
Dorotea je tada prvi put pomislila koliko može da zaboli njene roditelje to što je neko zove "kopiletom".
Umesto da se povuče, odlučila je da uzvrati - istinom.
- Ili ću biti žrtva ili ću preuzeti kontrolu. Rešila sam da ceo Balkan zna da sam usvojena.
Reakcije su bile snažne - ali drugačije nego što su oni koji su je povredili očekivali.
- Dobijala sam poruke zahvalnosti. Ljudi su mi pisali da sam im pomogla, da se više ne stide, da se osećaju manje sami.
U potrazi za odgovorima, sa 17 godina poželela je da upozna biološku majku. Susret se dogodio, ali odnos nije zaživeo.
- Majka i ja nismo u kontaktu. Biološkog oca nikada nisam upoznala, ali znamo jedno za drugo.
Saznala je i zašto je ostavljena.
- Bila je veoma mlada. Ja sam bila "greška" sa dosta starijim čovekom i nije imala uslova da me zadrži.
Danas, Dorotea je majka, supruga i uspešna žena. I neko ko je, uprkos svemu, izabrao da ne živi u prošlosti.
- Za mene je roditelj onaj ko odgaja dete, a ne ko ga rodi - rekla je ranije Dorotea, a njena priča nije samo svedočanstvo o napuštanju, već i o snazi da se iz boli izgradi život - i da se, uprkos svemu, voli bez zadrške.